Dobra praksa u foto/video B2B poslovanju
U kreativnim industrijama postoji jedan problem koji se ponavlja: previše se očekuje od fotografa i videografa, a premalo se razume šta profesionalni proces zapravo podrazumeva.
Zato je dobra praksa ne samo zaštita fotografa — već i zaštita klijenta, projekta i krajnjeg rezultata.
Na kraju, sve se svodi na tri stvari:
Da se posao ne radi za džabe.
Rezervisanje termina, odbijanje drugih klijenata, sastavljanje tima, planiranje logistike — sve to ima realnu vrednost i traži ozbiljnost.Da klijentu bude jasno šta dobija i šta rizikuje.
Ne sme biti iznenađenja. Ni neprijatnih situacija. Ni nejasnoća oko budućih troškova.Da postoji prostor za fleksibilnost.
Svaki profesionalac zna da je dobar odnos dugoročna investicija — a dugoročna saradnja zahteva pametna pravila, ne rigidan pristup.
Tu nastupa set dobrih praksi koje spašavaju projekte, odnose i reputaciju.
1. Retainer (non-refundable) 30–50% za ponovljene klijente
U ozbiljnim B2B snimanjima standard je jednostavan: 30–50% unapred kao nerefundabilni retainer.
Taj iznos pokriva:
rezervaciju datuma,
pripremu i komunikaciju,
planiranje kadrova, tima i logistike,
rizik otkazivanja u poslednjem momentu.
Za manje projekte — popodnevni portreti, jednodnevno interno snimanje — potpuno je prihvatljivo i 50–100% unapred.
Retainer nije “kapara” iz navike.
Retainer je alat koji sprečava haos — jer bez obaveze nema ozbiljnosti.
2. Rokovi i stepenasta politika otkazivanja
Najpošteniji sistem za sve strane je vremenski “stepenik”:
Otkaz više od 30 dana pre snimanja: zadržava se retainer, ostatak se ne naplaćuje.
Otkaz 30–8 dana: naplaćuje se npr. 70% ugovorenog iznosa.
Otkaz 7 dana ili manje: 100% — jer je skoro nemoguće popuniti taj datum drugim projektom.
U B2B sektoru ovo je potpuno normalno, naročito kada postoje:
zakupi lokacija,
asistenti,
stilisti ili šminkeri,
glumci ili modeli,
kompleksna logistika.
Kad postoji sistem, postoji i red.
3. Rescheduling (promena datuma)
Pomereni datumi nisu tragedija, ali moraju imati pravila.
Ako klijent pomera datum:
jedan put besplatno, ako je najavljeno više od 30 dana unapred;
posle toga ili ukoliko je manje od 30 dana ide rescheduling fee (oko 30% vrednosti projekta) ili tretman kao otkaz + nova rezervacija, osim tolerancije jednom u slučaju lošeg vremena ukoliko se planira snimanje napolju.
Ako fotograf mora da pomeri datum zbog opravdanog razloga:
nudi se novi termin, ili
full refund retainera ako termin ne odgovara,
plus 4 sata fotografisanja o trošku fotografa kao gest poštovanja.
Fleksibilnost nema cenu — ali je mora imati strukturu.
4. Force majeure
Niko ne kontroliše život. Zato dobra praksa uključuje klauzulu o situacijama kao što su:
bolest, povreda, smrt u porodici,
rat, nemiri, prirodne katastrofe,
pandemije i zabrane kretanja.
Tada se:
nudi novi datum, ili
vraća sve osim realno nastalih troškova (studio, modeli, transport) sa strane koja je propustila snimanje.
Profesionalizam nije samo isporuka — profesionalizam je i ljudskost.
5. No-show i kašnjenja
Najjasnije pravilo:
No-show = otkaz bez refundacije.
Kod kašnjenja:
do 30 minuta — može,
preko toga: ili se skraćuje trajanje ili se naplaćuje dodatni sat.
Standardi nisu strogoća.
Standardi su poštovanje — i vremena fotografa i vremena klijenta.
6.100% avans – da ili ne?
Za digitalne proizvode: uvek 100% unapred. To je industrijski standard.
Za foto/video B2B projekte:
Prednosti 100% avansa:
stabilan cashflow,
eliminacija rizika naplate,
klijent odmah pokazuje ozbiljnost.
Mane kod velikih firmi:
Korporacije često imaju stroge finansijske procedure (30/70, 50/50, net 30–60 dana).
Rigidan zahtev za 100% unapred može izbaciti fotografa iz tendera — ne zbog cene, nego zbog procesa.
U mom slučaju, valuta do 60 dana nekad bude naplaćena više zbog samog čekanja, ali klijent mora odobriti fakturu pre početka projekta i potpisati ugovor.
Najpraktičniji kompromis:
U Terms & Conditions postavlja se osnovno pravilo:
minimum 50% non-refundable retainer + ostatak pre isporuke ili u roku 7–14 dana.
Za nove klijente bez preporuke → 100% avans je potpuno opravdan.
Ne štiti samo fotografa — štiti projekat.
Zaključak
Dobre prakse nisu birokratija.
One su način da se svaki projekat završi profesionalno, predvidljivo i bez nervoze.
U kreativnom poslu, gde se daje srce, vreme, energija i odgovornost — sistem je ono što omogućava slobodu.
Slobodu da se radi mirno.
Da se planira dugoročno.
Da se svaki klijent tretira bolje nego što bi se tretirao i sopstveni projekat.
Da se pravi prostor za fleksibilnost kada to doprinosi odnosu.
Da se kvalitet brani jednako snažno kao i reputacija.
Dobra praksa nije rigidnost — dobra praksa je poštovanje.
Prema sebi.
Prema klijentu.
Prema poslu kojeg želiš da gradiš dugoročno.
